Историјат ОШ „Милица Стојадиновић Српкиња“

Према постојећим подацима, ова школа почела је да ради око 1872. године.

У то време деловала је у окриљу црквених власти у Аустро-Уграској. Пре тога, као и свуда у Срему, постојале су, да их тако назовемо, манастирске школе. У наведеним школама био је мали број ђака. Те и такве школе, при манастирима у Срему, задржале су се до 1940. године.Оснивање школа при манастирима имало је за циљ очување националне свести у Војводини и одупирање германизацији и мађаризацији становништва. Нормално је било да сви уписани ученици нису похађали наставу редовно. Свака школа, па и ова у Врднику, била је директно везана за цркву – православна за Одбор православне цркве, а католичка за Одбор католичке цркве.Сваки одбор вршио је надзор над наставом у свом делокругу. Одбори су имали овлашћење да примају и отпуштају учитеље. Сходно правима и овлашћењима која су имали, тако су и поступали. У Врднику, Селу, до 1910. године радила су следећа одељења:

При православној цркви 4 одељења;

Стара колонија 4 одељења;

Нова колонија 4 одељења при католичкој цркви.
Године 1910. изграђује се посебан школски простор за ученике у Селу. Такво стање остаје све до 1918. године, када је створена нова држава. Шта се променило после ослобођења од аустроугарске власти, надаље, до 1945. године? Променило се много. Збиле су се врло значајне ствари у раду и животу школе у овом месту и у животу, раду и односима међу људима.Може се тачно констатовати да школски простор није проширен ни за један метар квадратни од 1918. до 1945. године. Стварањем нове државе СХС, раније зачети друштвени односи сада преовлађују. Буржоазија је у успону. И католичка и православна црква са манастиром врше одлучујући утицај на мештане Врдника, а посебно на школске власти.Релативно самозадовољство трајало је са овако усмереним радом све до 1939/1940. године. Тада се у Врднику испољава национална нетрпељивост, али она током рата није обухватила веће размере.Завршен је Други светски рат и земља је ослобођена. Уведено је обавезно основно школовање у трајању од седам година (седмољетка). Ово, седмогодишње, постепено се остварује свуда, па и у Врднику, мада су постојале велике тешкоће. Чине се велики напори да се реши низ проблема: обезбеђење материјалних средстава, велики прилив ученика, недостатак кадрова итд. Ученици су сада у могућности да у свом месту заврше седам разреда и положе нижи течајни испит – малу матуру. Овде је потребно нагласити да су просветни радници уложили много воље и труда да рад у школи тече нормално. Много се учинило и на повезивању школе са друштвеном средином, а самим тим и на афирмацији ове образовно- -васпитне установе. Просветни радници су постали носиоци културног рада у Врднику заједно са својим ученицима, а такође и уз помоћ мештана.Од седмогодишње школе се 1949. године формирају основна школа и Прогимназија.После неколико година школа је добила облик какав и данас има.Некада су постојала одељења школе на Старој колонији и у Селу, а сви ученици V – VIII разреда из Врдника похађали су наставу у новоизграђеној школи на Новој колонији, као и ученици V – VIII разреда из Јаска и Мале Ремете.Основна школа ,,Моша Пијаде’’ на Новој колонији основана је 1957. године, а зграда једограђена 1972. године. Тај свој назив она мења у Васпитно-образовна организација заосновно васпитање и образовање ,,Моша Пијаде’’ Врдник, скраћено ВОО ,,Моша Пијаде’’ Врдник. Оснивач нове школске зграде на Новој колонији је Главни извршни одбор Народне скупштине АП Војводине, Повереништво за просвету, Нови Сад (решење бр. 9994 од 22. августа 1950. године).Године 1957. отвара се и предшколско одељење у саставу постојеће школе.

Зграда Дечије установе изграђена је 1986. године и ова установа била је у саставу Школе до 15. 10. 1993. године, када се издваја у посебну, самосталну установу.Од 1957. године, од када је основана школа на Новој колонији, Школа је радила на принципу матичне школе у Врднику са подручним школама у Јаску и Малој Ремети које су биле четвороразредне. Ученици од V до VIII разреда из Јаска и Мале Ремете путовали су у матичу школу у Врдник аутобусом.У периоду 1971 – 1981. године адаптиране су постојеће зграде, дограђене су нове просторије у Школи (добила је фискултурну салу и спортске терене), извршена је адаптација објеката подручних школа у Јаску и Малој Ремети, изграђено је осам станова за просветне раднике, обогаћена је наставничка библиотека, опремљени су кабинети и специјализоване учионице. Школске 1979/1980. године Школа је прешла на централно грејање лож-уљем.Школских 1976/1977. и 1977/1978. година радила је Вечерња школа за основно образовање одраслих. Била су три одељења: VII-1, VII-2 и VII-3 (шк. 1976/1977) и VIII-1, VIII-2 и VIII-3 (шк. 1977/1978). Школа је имала 39 полазника.Школске 1993/1994. године школа мења назив у Основна школа ,,Милица Стојадиновић Српкиња’’ Врдник. Назив добија по ,,Врдничкој вили’’, песникињи Милици Стојадиновић Српкињи. Дан школе се обележавао на дан њеног рођења, 24. марта, да би се касније почео обележавати у оквиру песничке манифестације ,,Милици у походе’’.

Данас се Дан школе поново обележава на дан Миличиног рођења.Подручна школа у Малој Ремети угашена је 2009. године.Највећи проблем са којим се Школа суочавала јесте ,,бела куга’’, тј. прогресивно смањење броја деце на подручју са којег Школа обухвата ученике, мада се последњих година уочава период стагнације тако да се број ученика усталио на 220 – 230. Услови у којима Школа данас ради нису задовољавајући када се узму у обзир модерни стандарди и тежње које усмеравају развој савременог школства у Србији, међутим, настоји се да се ти услови из године у годину побољшају чему иде у прилог чињеница да је од стране Покрајинске владе обећана комплетна реконструкција и санација школе.